ŠEFU SAM POSLALA OVU SVOJU SLIKU: Kad Mi Je Stigao 0DGOVOR, PR0PALA SAM U ZEMLJU, MOMENTALNI 0TKAZ

ŠEFU SAM POSLALA OVU SVOJU SLIKU: Kad Mi Je Stigao ODGOVOR, PR0PALA SAM U ZEMLJU, MOMENTALNI 0TKAZ

BONUSI:

Svi prijatelji i porodica me osuđu što sam pre 2 godine ostavila posao u struci i otišla da radim kao sobarica na brodu. U Srbiji sam radila kao ekonomista za 42 000 din, po 10h dnevno, na poslu stalno streees, ugojila se kao svinnja i zapostavila društveni život jer sam svaki slobodan dan koristila da se odmorim i zapala tako u tešku depresiju. Od kako sam na brodu, zarađujem između 2500-2800e mesečno, bukvalno ne potrošim ni 100e jer ne plaćam ni hranu ni smeštaj, proputovala sam i obišla mesta koja sam ranije mogla samo da sanjam, družim se sa kolegama i svaku priliku koristim da izađem. Nisam depresivna isfrustrirana krava kakva sam bila. Zbog fizičkog rada i kretanja sam izgubila 18kg i izgledam kao što nikad ranije nisam, pri tom sam na poslu potpuno umno slobodna i stress mi je nula ! Ne bih se vratila više nikad u kancelariju ni da mi ponude 1000e platu. A svi moji mi kažu da se vratim i da je sramota da devojka sa fakultetom radi takav posao. Jesam li ja luda?

Pronašla sam aranžman da odemo dečko i ja na more. Grčka, 10 noćenja, 220e autobusom i računala sam da sa još 150e po osobi tamo možemo da se kupamo, sunčamo, šetamo ali makar smo zajedno. Njegov odgovor je bio da mu ne pada na pamet da ide tako, da se vozi 20h i da spava u nekoj rupi. Pritom apartman normalno izgleda. Rekla sam da je nešto bolje, dosta skuplje, a on je na to rekao da neće ni ići ako ne može da ide ”k’o čovek”. To je druga godina da nećemo ići nigde, jer nema para, a prve godine nisam ni ja išla jer sam zaljubljena i glupa želela da ostanem pošto on ne ide. Taj drugi put sam pukla, rekla mu da ja mogu da idem ko čovek, a da zbog njega hoću da idem bilo kako samo sa njim. Bila sam ponižena što je moju ponudu gledao sa gađenjem kao da ja nemam para. Raskinuli smo, a ja sam sa drugaricama otišla avionom u Tursku, u hotel, slikala se na plaži hotela i stavila na FB opis-Posle dve god opet da odmorim ”k’o čovek”. – Jedino se kajem što sam tu ispala seljanka..

Žena i deca su me mesecima ubeđivali da nabavimo psa. Govorio sam im kako je to obaveza, da je to živo biće, da ne verujem da će im biti zanimljiv više od par meseci i bio sam protiv toga, ali žena ga je uprkos mom neslaganju nabavila. Bio sam u pravu, bio im je bio zanimljiv u početku, a posle par meseci se sve svelo na to da ga pomaze to glavi kad se vrate s posla i škole, a obaveza pripale meni. Ja ga hranim, kupam, šetam, budim se pre 5 za posao da bih stigao da ga prošetam, ja ga vodim kod veterinara, igram se s njim. Nemam više ni vremena, snage, ni volje, radim sve to jer mi ga je žao. Planiram da ga dam nekome, da stavim oglas za udomljavanje, zaslužuje bolju porodicu, ali su naravno žena i deca protiv. Odmah skaču kako sam ja bezosećajan, a oni tog psa ni ne pogledaju.

Drugarica se naljutila na mene jer na samom vrhuncu epidemiije nisam htela da idem na njenu rođendansku žurku u stanu gde je bilo pozvano 15 ljudi. Lepo sam joj objasnila da to može da sačeka i mesec-dva, ne mora baš u samom jeku epidemiije, ali ne, ja sam ispala loša i kako kaže “istripovana drama queen bez razloga” jer nisam htela da idem po kućnim okupljanjima. Ajde i da se ja zarazzim, preživela bih, ali živim sa roditeljima penzionerima koji imaju srčane probleme i bratom koji ima dijabetes, a ona to zna. Ja da porodicu ugrožavam jer neko ne može da sačeka s proslavom rođendana, ne pada mi na pamet. Sad me ona i ostatak društva izbegavaju, ismevaju i ogovaraju. Ako ništa, kor0na mi je bar pokazala kakvim ljudima sam bila okružena.