KARCINOM JEDNJAKA POČINJE JEDNIM SIMPTOMOM: Doktor Simić otkriva – mnogi ga ignorišu

Jedna od najčešćih probavnih tegoba, gorušica ili žgaravica, javlja se kod 40 odsto ljudi. Mnogi ljudi je smatraju normalnom, zbog čega se rijetko ko obrati ljekaru. Gorušica se može opisati kao neprijatan osjećaj pečenja ili žarenja u grudima. Kreće iza donjeg dela grudne kosti, pa se postepeno širiti sve do grla.

Gostujući u “Jutru” na Prvoj, prof. dr Aleksandar Simić, digestivni hirurg otkrio je sve o ovom stanju: kako nastaje gorušica i u kojim slučajevima može da dovede do raka u digestivnom traktu, na koji način je vraćanje kiseline povezano sa malignitetom i kako sprečiti razvoj opasnih bolesti.

Statistika pokazuje da karcinom jednjaka beleži najveću stopu rasta, a kako gorušica dovodi do njega, kako prepoznati simptome i spriječiti iste, objasnio je prof. dr Aleksandar Simić, digestivni hirurg.

“Svi su nekada osetili gorušicu, a u suštini se radi o gastroezofagealnoj refluksnoj bolesti, kako je mi stručno zovemo. Razlog za njen nastanak prevashodno leži u načinu ishrane, a s druge strane u faktorima koji mogu da utiču na nastanak ovog oboljenja. Tu se misli na ljude koji imaju povećanu telesnu težinu, koji imaju želudačnu kilu, one koji jedu veću količinu masne, ljute i začinjene hrane i naravno, na ljude sa smanjenom fizičkom aktivnošću”, rekao je dr Simić i dodao:

“Ako biste željeli da pomognete sebi, postoji par postulata koje možete da primenite. Prvi, koji uvijek napominjem i studentima i pacijentima, jeste da od poslkednjeg obroka do odlaska u krevet mora da prođe najmanje 3 ili 4 sata. Razlog za to je činjenica da varenje hrane u želucu traje oko 2, 2 i po sata i da nakon toga hrana napušta želudac i odlazi u dvanaestopalačno crijevo. Ako sa punim želucem legnete u krevet, onda tokom noći dolazi do fermentacije hrane u želucu, stvaranja viška gasova i potrebe za vraćanjem tog sadržaja iz želuca u jednjak i javiće se simptom gorušice”, rekao je profesor i otkrio ostala pravila:

“Drugi savjet je da što češće, a količinski manje jedete i ono što se dosta često zaboravlja, jeste uzimanje veće količine tečnosti. U principu se predlaže da to bude oko dve litre vode na dnevnom nivou. U svakom slučaju, gorušica se smatra jednim stanjem koje ukazuje da ste prekoračili neke normalne vrijednosti u ishrani. Ako traje dugo, ako je uporna, ako ste je primijetili, a znate da ste se potrudili da jedete zdravije, onda to prelazi u određenu problematiku koju je neophodno dijagnostikovati”, objasnio je dr Simić.

Kada gorušica ukazuje na karcinom?

“Postoji još jedan simptom. To je stanje kada se hrana, zajedno sa tečnošću, spontano vraća iz želuca u jednjak. To je dosta čest simptom koji prati gorušicu. To već ukazuje da su tzv. odbrambeni mehanizmi koji postoje na spoju između jednjaka i želuca značajno popustili i ti simptomi u vidu vraćanja hrane se najčešće javljaju tokom noći ili u horizontalnom položaju. Drugi simptomi jesu učestalo suv kašalj, promuklost i povremeni bolovi iza grudne kosti”, objasnio je doktor.

Najčešći pokazatelj opasnog stanja

“Kada posmatrate bolesnike, postoji jedan, uslovno rečeno, algoritam koji je važno prepoznati. Recimo da ste kao dosta mlada osoba, posle 20. godine, počeli da osjećate gorušicu, onda ste je rešavali lekovima ili soda bikarbonom, trajala je duži niz godina i onda je spontano prestala. Bili ste dobro jedan period, a onda ste počeli teško da gutate. To je jedan od značajnih faktora koji ukazuju. Ta sama gorušica, ako nije adekvatno lečena, ako nije na vrijeme prepoznata, ako nisu preduzete sve mjere za rješavanje, može da pređe u jedno premalingo stanje koje se zove Baretov jednjak. On onda ne daje nikakve simptome, a posle nastaje karcinom jednjaka”, rekao je profesor i dodao:

“Incidenca karcinoma jednjaka je u stalom porastu, tako da je u posljednjih 30 godina dosegla vrednosti od 400 odsto. Danas se smatra najbrže rastućom incidencom karcinoma od svih koji postoje. Nekoliko razloga je za to. Prije svega je problem patološke gojaznosti, indeks tjelesne mase je neprimjereno visok. Potom manjak fizičke aktivnosti i svi ti faktori dovode do popuštanja mehanizma koji nas štiti”, objasnio je dr Simić.