Milija završio Veterinarski fakultet, pa se vratio u svoje selo: Ne stidi se da zasuče rukave, gaji 120 grla
Milija Palamarević iz sela Guberevac kod Knića, sa znanjem koje je stekao na beogradskom Veterinarskom fakultetu, mogao je da bira u kojoj evropskoj metropoli bi mogao živeti, ali učinio je potez kome se mnogi njegovi zemljaci dive i skidaju kapu. Vratio se u svoje selo, da svoju pamet primeni u svom domaćinstvu.
– Srednju poljoprivrednu školu sam završio Kraljevu, kasnije sam odlučio da se dodatno obrazujem i upišem fakultet u Beogradu, koji sam završio pre roka sa prosečnom ocenom 9,61. Volim veterinu jer znam da u mesto odakle sam potekao je to što je neophodno, upisao sam doktorske studije i to sam završio ove godine u januaru mesecu, a u međuvremenu sam se i oženio, postao otac dvoje divne dece i ostao tu gde su mi koreni – kazao je za RINU Milija Palamarević iz sela Guberevac kod Knića.
Najbolju praksu tokom svog školovanja imao je u svom domaćinstvu, gde gaji 120 grla krupne stoke i već od malih nogu zna šta je njihova potreba.
– Ove godine uspeo sam da završim štalu na dva sprata, gde mogu da smestim do 200 krava simentalki koje daju dosta mleka. Trenutno imam oko 120 grla krupne stoke. U prizemlju mi se nalazi sva mehanizacija koja mi je neohodna za pripremu hrane za životinje. Planiram da moju štalu upunim u punom kapacitetu i ne odustajem od te namere, jer bi pre živeo u selu nego hodao beogradskim asfaltom – kazao je Palamarević.
Ovaj vredni poljoprivrenik sa doktorskom diplomom ostao je veran selu, gradeći kuću i okućnicu, ne želeći da zaraste u korov i šiblje. Sa svojom porodicom obrađuje 150 hektara zemlje i nije se pokajao ni jednog trenutka.
– Biti jedini veterinar u svom selu nosi veliku odgovornost, domaćini te gledaju kao člana porodice, jer u stočarstvu kojim se bave, moja pomoć im je preko potrebna. Zimi iako ima manje posla na selu, to ne znači i za mene, kao veterinara zovu me na sve sve strane, ne gledam kada je kiša, dubok sneg ili grad, moje znanje im je preko potrebno, a ja pomoć drugima nikada ne odbijam. Kada živite na selu, uvek se nađe posao i nemate slobodnog vremena, kada obrađujete sve livade i pašnjake u krugu od deset kilometara dan mora da vam počne rano pa čak i pre sunca, u pet sati ste već na nogama i ne završava se kad sunce zađe već kada se sve livade pokose, stoka namiri i kao veterinar pomognete svojim komšijama – priča Milija.
Iako se ne žali, ovog vrednog Knićanina brine samo jedno, kriza u Ukrajini. Nada se da cene nafte i poljoprivrednih proizvoda neće otići u nebesa, i time mnogim poljoprivrednicima staviti prst na čelo, jer je uveren da ako je srpski seljak jak, jaka je i država.
