“Moj tata je pred rat 91. prodao neku robu komšiji za 300 maraka”

Moj tata je pred rat 91. prodao neku robu komšiji za 300 maraka tj.rekao je da će ga sačekati neko vrijeme za novac jer trenutno ovaj nije imao.

U  međuvremenu se zaratilo, svako na svoju stranu po bijelom svijetu, izgubili kontakte, tata više nije ni mislio na taj novac.

Poslije 25 godina zvoni fixni, zove komšija..Kaže živi u inostranstvu, snašao se i nije zaboravio na dug. Došao je kod nas i donio novac.